Priča trkača

Ne volim da trčim ali obožavam osećaj kad se trčanje završi

Odmah na početku da se razumemo, ne volim ja da trčim, ali obožavam onaj osećaj kad se trčanje završi. A da bi do njega došao čovek mora proći kroz ceo proces. I eto već na početku vam otkrivam ono što je zapravo za jednog rekreativca najbitnije kada se radi o trčanju.Taj osećaj koji se desi kao posledica fizioloških procesa posle fizičke aktivnosti, stvara određenu dozu zavisnosti kod čoveka a nije štetna. Hm, zavisnost i njeni pozitivni efekti u istoj rečenici. U redu.

Kroz odrastanje moj kontakt sa trčanjem je bio raznolik. Od toga da mi ono služi kao sredstvo da pobegnem od narogušenog petla koji me juri po dvorištu seoske kuće, do kasnije nekoliko istrčanih polumaratonskih trka. Međutim nije sve išlo tako glatko. Kada vas petao juri vi zapravo ne uživate u trčanju toliko koliko spašavate živu glavu. Kasnije se taj odnos uživanja i preživljavanja promenio, srećom. U pubertetu sam počeo da treniram fudbal i to sam bio golman jer nisam mnogo voleo da trčim. Ta karijera je trajala godinama ali trčanje i ja se nismo zavoleli. Kada sam upisao Fakultet za sport i fizičko vaspitanje, iz čiste pobude da sport postane moj način života, shvatio sam koliko je zapravo raznolik i zanimljim taj svet. Trčanje je počelo da se prožima kroz razne predispitne obaveze. Od kratkih preko srednjih do dugih distanci. Kolege su već uveliko trčali polumaratone i trke na 10 kilometara ali meni je to tada bilo potpuno nezamislivo. Međutim na red je došao studentski kros u dužini od 6 kilometara. Spremali smo se i preživeli ga. Ovo preživeli je dovelo do toga da sam se svečano zakleo da više ni metar neću potrčati u životu. Patnja kakvu do tada nisam poznavao. Kada sam sabrao utiske nekoliko dana kasnije, shvatio sam da nije nemoguće i da buckasti golman zapravo može da trči. Nakon toga je usledila i prva prijava za polumaraton nakon koje smo trčanje i ja konačno našli zajednički jezik.

Bez obzira o kojoj vrsti trčanja se radi, ono mi omogućava da boravim u prirodi, da aktivno provodim vreme sam ili sa prijateljima, čini me srećnim. Iz prirode smo potekli i radujemo se svakom ponovnom susretu sa njom.