Priča trkača

Goran Jeremić: MOJ PRVI (VALJEVSKI) POLUMARATON

Trčim zbog sebe!

Možda je to najbolji način da započnem ovu priču.

Naime, pre par godina, nezdrav način zivota doveo je do prekomerne kilaže. Morao sam nešto da učinim za sebe.

2014. godine, uz dijetu i umerenu fizičku aktivnost uspeo sam da regulišem telesnu težinu.

Brzo hodanje se ubrzo pretvorilo u trčanje. Prvo kraće distance, a onda i nešto duže. Sa 5 km na 7 km, pa na 10km, pa 13 km…

Prošle godine sam prvi put počeo da razmiljam o polumaratonima i bas tad sam čuo da se održava 1. Valjevski polumaraton. To sam saznao nekoliko meseci ranije, pa sam imao dosta vremena da se pripremim.

Nisam bio siguran da li mogu da istrčim polumaraton, pa sam krenuo da povećavam distance. Na jednom treningu sam istrčao 20 km, ali nešto nisam uradio kako treba. Prevideo sam istezanje, te su me i posle upale, boleli mišići primicači.

To me je malo zabrinulo, pa sam odmarao do potpunog oporavka i nisam trčao duže distance sve do polumaratona.

Moji utisci sa 1. Valjevskog polumaratona su jako pozitivni. Odlična atmosfera, veoma pozitivna, dosta ljudi. Ulaznica u muzej je bila super gest koji sam iskoristio i baš mi se dopala šetnja kroz muzej.

 

Nakon Valjevskog polumaratona, istrčao sam još par trka u Srbiji. Rešio sam da, kad god mogu, obilazim gradove u Srbiji, učestvujem na trkama, i prikupim finišersku medalju i majicu, jer je to divan način da se upoznaju drugi gradovi, ljudi, sklapaju prijateljstva…

Volim trčanje.

Trčite zbog sebe!