Priča trkača

Burek, prijatelji,pehari i puno srce

Potičem iz sportske porodice. Mama je bila atletičarka (trčanje i skok u dalj), brat profesionalni rukometaš 16 godina, a ja levo smetalo sa desne strane.

Bavio sam se raznim sportovima kroz osnovnu i srednju školu. A od sedamnaeste godine krećem sa biciklizmom što i dan danas treniram. Uvek se i trčalo, ali ne ozbiljne kilometraže kao sada, najviše 10km. Takmičim se povremeno i u triatlonu, MTB maratoni, Sky race, polumaratoni i humanitarni maratoni kao što je Plavi krug na Adi.

Treniram od rođenja, pa samim tim nema stajanja. Volim burek i on mi najviše daje snage pred trku. Volim hladno, zato idem dobro kao na Srebrnom Jezeru (gde sam upoznao ekipu Valjevskog polumaratona). Što ekstremnije to mi više prija i puni adrenalinom. Sport, to je moj način življenja.

Treba se baviti sportom zbog sebe, ne zbog drugih.

Kroz sport ćeš imati bolje zdravlje, puno pravih prijatelja na stazi i pored nje. Uvek možeš pomoći takmičaru do sebe i to čini trku neopisivom.

Svi koje sam uveo u sport su na početku željni trka i dokazivanja, a posle nekog vremena čekaju te iste trke da bi videli drage prijatelje na stazi. Onda sledi slikanje, kafica i pivo, medalje i pehari.

Posle svega svakom takmičaru je puno srce.